U fiokama, kesama, kutijama – gotovo svako domaćinstvo u Srbiji ima bar nekoliko lekova kojima je istekao rok trajanja. Neki se čuvaju „za svaki slučaj“, drugi se jednostavno zaborave. A kada konačno odlučimo da ih se rešimo, najčešće završe tamo gde ne bi smeli – u kanti za smeće ili u wc šolji. Problem je što u Srbiji ne postoji funkcionalan sistem za njihovo bezbedno odlaganje, iako zakon to propisuje.

Još 2010. godine usvojen je Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom, koji kaže da bi sve apoteke trebalo da prihvataju neupotrebljene lekove od građana. Takođe, proizvođači i uvoznici bi morali da snose trošak njihovog zbrinjavanja. Međutim, to se u praksi ne dešava. Većina apoteka ne želi da prima lekove, jer niko ne zna ko bi trebalo da plati njihovo uništavanje. Tako ostaje sve na papiru, dok građani nema kome da ih predaju, osim u retkim gradovima i specijalnim kampanjama koje se povremeno organizuju.

ŠTETNE POSLEDICE SU MNOGOSTRUKE

Nepravilno odlaganje neupotrebljenih lekova – bacanjem u kućno smeće, kanalizaciju, reke ili deponije – izaziva ozbiljne i dugoročne štetne posledice po ljude, životinje i ekosistem.
Kada dospeju u zemljište ili vodu, lekovi se ne razgrađuju lako i zagađuju vodu i zemljište.

Zbog toga se u rekama i jezerima širom Evrope pronalaze tragovi antibiotika, hormona, lekova za smirenje i drugih supstanci. U reci Temzi u Velikoj Britaniji pronađeni su lekovi koji menjaju ponašanje riba. U Švedskoj i Kanadi, hormoni iz kontraceptivnih pilula uzrokovali su promenu pola kod riba i pad njihove sposobnosti razmnožavanja.
Kod nas, analize vode u Beogradu i Novom Sadu takođe su pokazale prisustvo farmaceutskih supstanci u otpadnim vodama. To znači da postoji realna opasnost da se tragovi lekova nađu i u vodi koju pijemo.

Bacanje antibiotika dovodi do pojave "superbakterija". Kada se antibiotici bacaju u WC ili smeće, bakterije u tlu i vodi dolaze u kontakt s njima i razvijaju otpornost.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je ovo jedan od glavnih uzroka širenja antibiotski rezistentnih bakterija – koje su postale globalna zdravstvena pretnja.
U Indiji i Bangladešu su u rekama oko farmaceutske industrije pronađene bakterije otporne na više vrsta antibiotika zbog nepravilnog odlaganja lekova.

Veliki je uticaj i na divlje životinje. Lek diklofenak (protiv bolova) korišćen u veterini, dospevao je u leševe stoke koje su beloglavi supovi jeli. Oko 95% populacije beloglavih supova u Indiji izumrlo je jer je diklofenak izazivao otkazivanje bubrega kod ptica.
Hormoni iz kontraceptivnih pilula, kada se bace u WC, dospevaju u vodotokove.
U Kanadi i Skandinaviji je otkriveno da su ribe izložene ovim hormonima menjale pol i gubile sposobnost razmnožavanja. U nekim jezerima broj riba je opao i do 70%.

Narkotici i lekovi za smirenje, odbačeni bez kontrole velika su opasnost za zloupotrebu.
Oni mogu završiti: u rukama zavisnika, kod dilera, ili kod adolescenata koji eksperimentišu sa supstancama.
Zbog toga SAD ima posebne programe za sakupljanje opioidnih lekova kako bi se sprečila zloupotreba i predoziranje.

Tu su i zdravstveni rizici za trovanje ljudi, dece i životinja u domaćinstvu. Nepropisno odloženi lekovi (ostavljeni u fiokama, kontejnerima, bačeni u otvoreno smeće) izazivaju: slučajna trovanja kod dece, trovanja kod pasa i mačaka (naročito kod lekova za bolove, antidepresiva i vitamina).

Ekološki i komunalni problemi. Lekovi odloženi u kontejnerima često završavaju na otvorenim deponijama, gde mogu isparavati ili se ispirati kišom. Deponije nisu dizajnirane za farmaceutski otpad i ne filtriraju opasne hemikalije. Na divljim deponijama u Srbiji viđeni su lekovi u velikim količinama, što predstavlja opasan otpad sa nepoznatim posledicama po lokalne zajednice.


KAKO TO RADE MODERNE UREĐENE DRŽAVE?

U razvijenim državama, ovaj problem je rešen sistemski:
U Francuskoj, lekovi se odnose u apoteku, gde ih preuzima organizacija Cyclamed. Troskove snose proizvođači lekova.
U Nemačkoj, postoji obaveza lokalnih centara za reciklažu da prihvataju farmaceutski otpad.
U Švedskoj, građani dobijaju posebne kese za stare lekove i ostavljaju ih u apoteci.
U SAD, lekovi se mogu ostaviti u posebnim kontejnerima u apotekama ili policijskim stanicama, a dva puta godišnje organizuje se „Dan vraćanja lekova“.
Zajednička im je osobina da su građanima dostupne tačke za odlaganje, da postoji edukacija, i da troškove snosi industrija – ne građani.


NE BACAJTE LEKOVE

Dok ne postoji sistem, najbolje što možete uraditi je da ih ne bacajte ih u smeće, vodu ili WC.
Sačuvajte ih dok ne saznate da neka apoteka ili grad organizuje akciju preuzimanja.
Kontaktirajte lokalne farmaceutske ustanove ili eko-udruženja – neki ipak primaju male količine.