Tokom devedsetih godina XX veka, kada je Tuđmanov HDZ kao cilj svoje politike postavio formiranje nezavisne države Hrvata, dolazi do masovnog oživljavanja ustaške ideologije nastale u Drugom svetskom ratu. Ustaška ideologija, bila je kopija Hitlerovog fašizma, koji je pomogao u osnivanju tzv. Nezavisne Države Hrvatske kao etnički čiste države Hrvata katolika.
Tuđmanova politika podrazumevala stvaranje istorijskog nastavka takve države.
Srbi koji su rođeni i živeli na teritoriji tadašnje Hrtvatske, pretežno u oblasti Kninske krajine, pokrenuli su pobunu i oružani otpor, koji se ubrzo pretvara u rat.
Vrhunac tog rata, bile su vojne ofanzive hrvatske vojske u 1995. godini, Bljesak i Oluja, kojima je oko 300 hiljada Srba proterano iz Hrvatske, preko 3000 ubijenih i nestalih Srba, uz masakriranje i teške ratne zločine na zarobljenim. Tako je nastalo najveće etničko čišćenje u Evropi nakon Drugog svetskog rata.



SPREČAVANJE POVRATKA - DUGOGODIŠNJA FAZA ETNIČKOG ČIŠĆENJA

Posle Bljeska i Oluje, kao vojnog progona u kratkom vremenskom roku, otpočela je druga faza etničkog čišćenja, čija svrha je bila konačno onemogućavanje povratka izbeglih Srba. Ova faza je bila dugogodišnji proces koji je otklonio svaku sumnju o privremenim negativnim posledicama i potpuno ogolio politiku nezavisne i etički očišćene Hrvatske, kreiranoj po ustaškoj ideologiji. Tako je otpočelo dugo i bolno etničko čišćenje pred očima Evrope i celog sveta.

Srbi povratnici dočekivani su sa pretnjama i napadima, zapaljenom, razrušenom, opljačkanom, oduzetom i zaplenjenom imovinom, diskriminatornim sudovima koji su proganjali , administrativnim opstrukcijama i birokratijom, onemogućenim minimalnim životnim uslovima za opstanak oni koji su pokušali da se vrate.

Istovremeno, sa zapada, stizale su im ponude za iseljenje u Kanadu, Ameriku i Australiju, to jeste, zamljama sa velikim nenaseljenim područjima. Te ponude su delovale, kao vešto kordinisani potezi, koji su imali za cilj prikrivanje položaja izbeglica i sramote koju je nad njima hrvatska država brutalno sprovodila.

Zapadne države i EU formalno su tražile povratak izbeglica, ali su politički prioriteti kao viši ciljevi, uvek bili važniji od doslednog pritiska. Time je učvršćen ratni rezultat: veliki delovi Hrvatske ostali su trajno “etnički očišćeni” od Srba.

Za ciljeve ustaške ideologije, uvek je snažno lobirala i Vatikanska katolička crkva. Njihova saradnja uspostavljena je još od Drugog svetskog rata, kada su ustaše želeći katolički čistu državu, prisilno pokatoličile preko 200 hiljada Srba. To je urađeno uz odobrenje Vatikana, kome je taj poklon značio tako mnogo da je, zauzvrat, Vatikanska crkva krajem Drugog svetskog i ustaškog sloma, pomogla mnogim ustaškim zločincima da se prebace u zemlje bliske fašistima, gde su bili sigurni i nastavili sa svojim delovanjem.
U današnje vreme, kada katolička crkva zbog svoje mračne prošlosti, širom sveta masovno gubi pristalice, privrženost hrvatskog katoličanstva ostaje joj poslednja uteha, zbog koje je uvek lobirala i pomagala u ostvarenju etnički čiste Hrvatske.

Suđenje u Haškom Tribunalu za Bljesak i Oluju, bilo je processa unapred poznatim ishodom. Suđenje je zvanično počelo 11. marta 2008. godine, dok u aprilu 2009. godine, Hrvatska postaje članica NATO saveza, čime je automatski postala zaštićena od bilo kakve kazne. Za celo vreme suđenja, u Hrvatskoj se, i dalje u punom obimu, sprovodio proces onemogućavanja povratka Srba svojim napuštenim domovima.
Haško suđenje se pretvorilo u projekat koji je Hrvatsku "oprao" od zločina, kada je 2012. godine, Apelaciono veće oslobodilo generale Gotovinu i Markača za učešće u zajedničkom kriminalnom poduhvatu etničkog čišćenja Srba iz Krajine, zbog “nedovoljno dokaza” po pravnim standardima. Razrešena grehova, Hrvatska je mogla dalje mirno nastaviti sa negovanjem ustaške ideologije.


Najveća nagrada Hrvatskoj dolazi od strane EU u 2013. godini, kada je primaju za stalnu članicu, nalazeći da je Hrvatska država koja je potpuno u skladu sa njihovom ideologijom i standardima. Evropskoj Uniji, koja svoje društvo naziva demokratskim, slobodnim i pravednim, nije bio nikakav problem da u svoj sastav primi etnički očišćene teritorije od Srba. Oni su to učinili nakon skoro navršenih dvadeset godina od progona Srba, kada je već postalo izvesno da povratka neće biti nikada.

Nakon toga, u Hrvatskoj se pojačava mit Bljeska i Oluje, koji ustaše pogrdno nazivaju "traktorijada", želeći da podsete na ponižavajuće kolone srpskih izbeglica tokom bežanja, koje su snažno bombardovali i vršili streljanja zarobljenih.

Paralelno sa izvršenjem etničkog čišćenja Srba u Hrvatskoj, od 1999. godine, pokrenuto je slično etničko čišćenje Srba na Kosovu i Metohiji. Oba zločinačka mehanizma su identična, pokreću ih i izvršavaju nevidljivi duhovi, uvek bez otkrivenih i kažnjenih krivaca za to, dok su u stvarnosti, celo vreme bili dirigovani iz istih moćnih glava. Čak je i hrvatska vojska prisutna na Kosovu, kao "stabilizujući faktor". I taj proces etničkog čišćenja je već skoro gotova stvar jer, ukratko, vrši se još jedna pripremna akcija za proširenje "bezgrešne" imperije EU.

U Hrvatskoj unutar EU, u daljim godinama, ustaška ideologija spokojno je bitisala, ponekad naizgled ukoravana, dok je u stvarnosti uživala protekciju od bilo kakvih štetnih posledica. Mržnja prema Srbima, proširila se i čak i na mržnju prema ćiriličnom pismu i "jugonostalgičarima", kojima su proglašavali Hrvate koji ne ljube ustašstvo.

Takva atmosfera, traje punih trideset godina, i danas u 2025. godini, proslavlja svoje jubileje.

Koncert Marka Perkovića Thompsona koji je održan 5. jula 2025. na zagrebačkom Hipodromu, bio je zamaskirana predstava velikog ustaškog sabora. Njegove pesme sa borbenim motivima, slave zločinačku ustašku prošlost, veličaju hrvatski patriotizam, koga ne može biti bez katoličanstva i nesakrivene mržnje prema Srbima.
Na snimcima i svedočenjima videli su se delovi publike (i sam izvođač u nekim momentima) koji su koristili pozdrave i simbole povezane sa Ustaškim režimom iz Drugog svetskog rata, posebno frazu „Za dom spremni“ i slične gestove koji su pro-nacističkih karakteristika. Na koncertu se ispoljavao jak naboj preteće sile i energije, sa kojom će se ubuduće, suočiti svako ko se nađe na putu ustaške odmazde.
Sam Tompson nije mogao ni sanjati, da će sa svojim bednim muzičkim talentom, jednom održati koncert za pola miliona Hrvata. On je jako dobro svestan da se jednostavno dogodio "ideološki skup", koji je izabrao njegov koncert za svoj javni manifest.

Takav "povijesni trenutak" je i slavljenje 30. godina od Oluje, jubileja nagrađenog zločina i etničkog čišćenja Srba u Hrvatskoj.
Slaviti Bljesak i Oluju, javno veličati zločine i etničko čišćenje Srba pred očima celog sveta, ne može svako, to se može samo uz podršku jakih centara moći kakvi su Berlin, Brisel, Vašington i Vatikan. To je njihova jasna poruka da Bljesak i Oluja, ne moraju ostati i jedini takvi zločini, da ne moraju označavati završetak, nego mogu biti tek početak.

Zločinačke ideologije poput ustaške, imaju dar da osete svoju priliku u napetim i kritičnim vremenima, da se tada pojavljuju i koriste svoju šansu.

Da li će sledeći cilj povampirene ustaške ideologije, biti obračun sa neistomišljenicima u Hrvatskoj, rat sa susednim zemljama, katolički ekstremizam ili udruživanje sa sličnim stranim ideologijama, zbog učešća u novim pokoljima i ratovima, koji danas kao da čekaju pred vratima? Jer, takve ideologije zla nikada se ne smiruju same od sebe. A trenutna geoplitička situacija u Evropi i svetu najviše liči na dinamit, koji samo čeka varnicu za veliku razornu detonaciju.
Stradanje i sudbina srpskog naroda, već je kroz istoriju, bila više puta indikator nadolaska takvih događaja.