ŽURNAL
VESTI
Vesti sa tagom:
Srbija
Strana štampa o protestima u Srbiji: autoritarizam, prebijanja i studentska solidarnost
Svi izveštaji snažno ističu prekomernu upotrebu sile, zbog čega se pojavljuju brojne optužbe za kršenje osnovnih ljudskih prava. <br /> Drugo, masovni protesti predvođeni studentima, mesecima upućuju na duboku društvenu i političku krizu uz jasne zahteve: transparentna istraga, odgovornost za tragediju, oslobađanje privedenih i vanredni izbori.<br /> <br /> Treće, Vučićev režim je predmet ozbiljnih kritika zbog medijskih pritisaka, sve izraženijeg autoritarnog tona i uzdržanosti EU – posebno s obzirom na to da se Srbija formalno kreće ka članstvu, a istovremeno jača veze sa režimima poput Rusije i Kine. <br /> Četvrto, međunarodni subjekti deluju oprezno, pažljivo balansirajući između kandidature za EU i realpolitike sa spoljno političkim saveznicima.<br /> <br /> AP: Upotreba sile i široka zabrinutost za ljudska prava<br /> Agencija AP izveštava da je Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Michael O’Flaherty, izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog prekomerne upotrebe policijske sile i arbitrarnih hapšenja demonstranata širom zemlje, među kojima su uglavnom studenti i mirni protestanti. <br /> <br /> Amnesty International i Civil Rights Defenders takođe osuđuju nasilje, navodeći da batine i hospitalizacije demonstranata ne mogu biti opravdane. <br /> <br /> U više slovenačkih portala se apeluje na zaštitu prava na slobodu okupljanja i mirno izražavanje stavova.<br /> <br /> ROJTERS: Masovne demonstracije i hapšenja u više gradova<br /> Rojters izveštava o u nizu racija širom Srbije gde je privedeno 79 demonstranata, pretežno studenata, ali i radnika, poljoprivrednika i učitelja, tokom višednevnih protesta koji su kulminirali sukobima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru . Policija je nasilno razbijala blokade na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, pritom više studenata je završilo u bolnicama sa teškim povredama — što su označili kao kršenje ljudskih prava i autonomije univerziteta.<br /> <br /> EL PAIS: Studenti – primarni pokretači i simbol otpora<br /> Španski „El País“ naglašava da su protesti uprkos stalnoj represiji u poslednjih sedam meseci doživeli ekspanziju uz podršku preko 100.000 ljudi na skupu 28. juna u Beogradu . Protesti su pokret započet nakon tragedije u Novom Sadu (u novembru 2024), a studenti kao generatori blokada i zahtev za vanrednim izborima karakterišu se kao ozbiljna pretnja Vučićevoj vlasti.<br /> <br /> AP i ROJTERS ukazuju na optužbe da Vučićev režim gazi demokratiju, stvara atmosferu straha i suzbija nezavisne medije. Vlast se dodatno optužuje da ima autoritarne osobine i veze sa organizovanim kriminalom. Takve optužbe vlast negira, dok istovremeno tone sve dublje u saveze sa Rusijom i Kinom, uprkos kandidaturi za EU.<br /> <br /> Pristup EU i UN: zabrinuti, ali zadržani<br /> Strani izveštaji otkrivaju da su Evropska unija i Ujedinjene nacije “zabrinuti” i “prate situaciju”, dok Savet Evrope javno apeluje na “uzdržanost i zaštitu ljudskih sloboda” što ukazuje na rastući međunarodni pritisak.<br />
U Srbiji ne postoje mesta za odlaganje neupotrebljenih lekova
U fiokama, kesama, kutijama – gotovo svako domaćinstvo u Srbiji ima bar nekoliko lekova kojima je istekao rok trajanja. Neki se čuvaju „za svaki slučaj“, drugi se jednostavno zaborave. A kada konačno odlučimo da ih se rešimo, najčešće završe tamo gde ne bi smeli – u kanti za smeće ili u wc šolji. Problem je što u Srbiji ne postoji funkcionalan sistem za njihovo bezbedno odlaganje, iako zakon to propisuje.<br /> <br /> Još 2010. godine usvojen je Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom, koji kaže da bi sve apoteke trebalo da prihvataju neupotrebljene lekove od građana. Takođe, proizvođači i uvoznici bi morali da snose trošak njihovog zbrinjavanja. Međutim, to se u praksi ne dešava. Većina apoteka ne želi da prima lekove, jer niko ne zna ko bi trebalo da plati njihovo uništavanje. Tako ostaje sve na papiru, dok građani nema kome da ih predaju, osim u retkim gradovima i specijalnim kampanjama koje se povremeno organizuju.<br /> <br /> ŠTETNE POSLEDICE SU MNOGOSTRUKE<br /> <br /> Nepravilno odlaganje neupotrebljenih lekova – bacanjem u kućno smeće, kanalizaciju, reke ili deponije – izaziva ozbiljne i dugoročne štetne posledice po ljude, životinje i ekosistem.<br /> Kada dospeju u zemljište ili vodu, lekovi se ne razgrađuju lako i zagađuju vodu i zemljište.<br /> <br /> Zbog toga se u rekama i jezerima širom Evrope pronalaze tragovi antibiotika, hormona, lekova za smirenje i drugih supstanci. U reci Temzi u Velikoj Britaniji pronađeni su lekovi koji menjaju ponašanje riba. U Švedskoj i Kanadi, hormoni iz kontraceptivnih pilula uzrokovali su promenu pola kod riba i pad njihove sposobnosti razmnožavanja.<br /> Kod nas, analize vode u Beogradu i Novom Sadu takođe su pokazale prisustvo farmaceutskih supstanci u otpadnim vodama. To znači da postoji realna opasnost da se tragovi lekova nađu i u vodi koju pijemo.<br /> <br /> Bacanje antibiotika dovodi do pojave "superbakterija". Kada se antibiotici bacaju u WC ili smeće, bakterije u tlu i vodi dolaze u kontakt s njima i razvijaju otpornost.<br /> Svetska zdravstvena organizacija upozorava da je ovo jedan od glavnih uzroka širenja antibiotski rezistentnih bakterija – koje su postale globalna zdravstvena pretnja.<br /> U Indiji i Bangladešu su u rekama oko farmaceutske industrije pronađene bakterije otporne na više vrsta antibiotika zbog nepravilnog odlaganja lekova.<br /> <br /> Veliki je uticaj i na divlje životinje. Lek diklofenak (protiv bolova) korišćen u veterini, dospevao je u leševe stoke koje su beloglavi supovi jeli. Oko 95% populacije beloglavih supova u Indiji izumrlo je jer je diklofenak izazivao otkazivanje bubrega kod ptica.<br /> Hormoni iz kontraceptivnih pilula, kada se bace u WC, dospevaju u vodotokove.<br /> U Kanadi i Skandinaviji je otkriveno da su ribe izložene ovim hormonima menjale pol i gubile sposobnost razmnožavanja. U nekim jezerima broj riba je opao i do 70%.<br /> <br /> Narkotici i lekovi za smirenje, odbačeni bez kontrole velika su opasnost za zloupotrebu.<br /> Oni mogu završiti: u rukama zavisnika, kod dilera, ili kod adolescenata koji eksperimentišu sa supstancama.<br /> Zbog toga SAD ima posebne programe za sakupljanje opioidnih lekova kako bi se sprečila zloupotreba i predoziranje.<br /> <br /> Tu su i zdravstveni rizici za trovanje ljudi, dece i životinja u domaćinstvu. Nepropisno odloženi lekovi (ostavljeni u fiokama, kontejnerima, bačeni u otvoreno smeće) izazivaju: slučajna trovanja kod dece, trovanja kod pasa i mačaka (naročito kod lekova za bolove, antidepresiva i vitamina).<br /> <br /> Ekološki i komunalni problemi. Lekovi odloženi u kontejnerima često završavaju na otvorenim deponijama, gde mogu isparavati ili se ispirati kišom. Deponije nisu dizajnirane za farmaceutski otpad i ne filtriraju opasne hemikalije. Na divljim deponijama u Srbiji viđeni su lekovi u velikim količinama, što predstavlja opasan otpad sa nepoznatim posledicama po lokalne zajednice.<br /> <br /> <br /> KAKO TO RADE MODERNE UREĐENE DRŽAVE?<br /> <br /> U razvijenim državama, ovaj problem je rešen sistemski:<br /> U Francuskoj, lekovi se odnose u apoteku, gde ih preuzima organizacija Cyclamed. Troskove snose proizvođači lekova.<br /> U Nemačkoj, postoji obaveza lokalnih centara za reciklažu da prihvataju farmaceutski otpad.<br /> U Švedskoj, građani dobijaju posebne kese za stare lekove i ostavljaju ih u apoteci.<br /> U SAD, lekovi se mogu ostaviti u posebnim kontejnerima u apotekama ili policijskim stanicama, a dva puta godišnje organizuje se „Dan vraćanja lekova“.<br /> Zajednička im je osobina da su građanima dostupne tačke za odlaganje, da postoji edukacija, i da troškove snosi industrija – ne građani.<br /> <br /> <br /> NE BACAJTE LEKOVE<br /> <br /> Dok ne postoji sistem, najbolje što možete uraditi je da ih ne bacajte ih u smeće, vodu ili WC.<br /> Sačuvajte ih dok ne saznate da neka apoteka ili grad organizuje akciju preuzimanja.<br /> Kontaktirajte lokalne farmaceutske ustanove ili eko-udruženja – neki ipak primaju male količine.
Neradna nedelja – skrivena računica velikih lanaca i udar na male trgovce
Dok se u javnosti neradna nedelja često predstavlja kao „pobeda za radnike” i „vreme za porodicu”, iza kulisa se krije drugačija priča. Veliki trgovinski lanci, iako retko javno, sve češće podržavaju ovu ideju – ne iz humanih razloga, već zbog vrlo konkretnih poslovnih koristi.<br /> <br /> Prema saznanjima iz sektora trgovine, zatvaranje prodavnica nedeljom smanjuje troškove rada, struje i logistike. Nedeljni promet, koji kod velikih sistema često iznosi 8–15% ukupne prodaje, može se delimično preusmeriti na druge dane, čime se koncentracija kupovine povećava, a operativni troškovi opadaju. Redistribucija radnih sati, omogućava im da smanje broj zaposlenih i lakše organizuju smene, dok potrošači zbog nedostatka konkurencije ostaju verni istim prodajnim mestima.<br /> <br /> Uzmimo, na primer, jedan supermarket, koji u dve smene opslužuje 35 radnika. Da bi ti radnici imali nedeljno slobodan samo jedan dan, potrebno je još 5 radnika, uz pomoć kojih bi se rotirali slobodni dani, dakle ukupno 40 radnika. Ukoliko bi nedelja bila neradni dan, supermarketu ne bi bilo potrebno tih 5 radnika, sve bi obavljali sa samo 35 zaposlenih. Dakle, mogli bi da smanje radnu snagu za 12,5 procenata. Za trgovinski lanac koji ima veliki broj takvih supermarketa, to je ogromna ušteda i povećanje profita. Zato je jasno zašto u neradnoj nedelji vide svoj veliki prosperitet, dok se govori o navodnoj humanosti prema radnicima.<br /> Dodatno, zbog neradne nedelje, radnici u trgovinama bi subotom i ponedeljkom bili izloženi povećanim poslom i gužvama, jer bi broj mušterija bio naglo povećan.<br /> Ali takve stvari bi onda morale da ostanu zanemarene jer se radi iz razloga humanosti.<br /> <br /> <br /> MALE TRGOVINE NA UDARU<br /> <br /> Zakonski zabranjen rad trgovina nedeljom, podrazumeva zabranu rada malih trgovina, čak i ako u njima rade vlasici i članovi njihovih porodica. Male trgovine se već nalaze u veoma teškom položaju, jer ne mogu da se nose sa ogromnim kapitalom i profesionalnim strategijama koje veliki trgovinski lanci primenjuju. Zbog toga ih je veliki broj već pogašen a sa zabranom rada nedeljom moraće konačno zatvoriti svoje radnje.<br /> <br /> One često ostvaruju 20–30% nedeljnog prometa baš u nedelju, kada lokalno stanovništvo kupuje „na sitno” ili kada se vraća s pijace. Neradna nedelja znači gubitak ključnog prihoda koji ne mogu da nadoknade. Dok veliki lanci mogu da privuku kupce agresivnim akcijama petkom i subotom, mali trgovci nemaju ni marketinški budžet, ni robne zalihe za takvu borbu.<br /> <br /> Posledice mogu biti ozbiljne: zatvaranje porodičnih radnji, povećanje nezaposlenosti u manjim sredinama i dodatno jačanje tržišnog monopola velikih lanaca. Umesto zaštite radnika, neradna nedelja u praksi bi mogla postati instrument za ekonomski obračun sa malima – onima koji i sada jedva opstaju, oslanjajući se na svaku prodatu veknu hleba i svaku nedeljnu mušteriju.<br /> <br /> <br /> Stoga, ne treba naivno vreovati da se zaista radi o brizi za radnike, nego o tihoj, dobro isplaniranoj strategiji preuzimanja potpunog tržišnog primata. Jer, dok veliki broje uštede i jačaju položaj, mali trgovci broje dane do zatvaranja.<br /> <br /> Veliki trgovinski lanci, nikada nisu zvanično pokušali da izguraju zakonski zabranjen rad nedeljom ali to nije nimalo čudno. Oni, ukoliko to zaista žele, da bi nedelju dodelili svojim radnicima kao slobodan dan za odmor i porodicu, mogu to jednostavno učiniti donošenjem odluke da nedeljom njihove prodavnice ne rade. <br /> <br /> Ipak, oni to ne čine a razlog je očigledan: male i nezavisne trgovine za njih su glavna prepreka, zbog straha da se deo zarade ne prepusti njima. Dok mali trgovci postoje, oni će uvek biti i problem za monopolski status koji veliki i moćni već imaju, i teže da ga još više pojačaju.<br /> Stoga, za sada, se umesto "humane" neradne nedelje, moraju zadovoljtiti samo sa uvođenjem samouslužnih kasa bez radnika. One su dobra prilika za povećanje dobiti ali neradna nedelja i dalje ostaje kao važan cilj za profit u budućnosti.
Još VESTI:
Šta je RAGE BAIT i kako je internet naučio da zarađuje na našem besu
Ko je Rio Tinto i kako je stigao u Srbiju
Današnja žena u kleštima kapitalizma
Neradna nedelja – skrivena računica velikih lanaca i udar na male trgovce
Trideset godina nagrađenog zločina Bljeska i Oluje
U Srbiji ne postoje mesta za odlaganje neupotrebljenih lekova
Litijum-jonske baterija za električne automobile u 2025. godini i spas u reciklaži
Bosanci i građani Republike Srpske nisu uz Vučićev režim
Dosije Džefri Epstajn: Prava istina je u rukama moćnih
Strana štampa o protestima u Srbiji: autoritarizam, prebijanja i studentska solidarnost
Deset novih slengova u modernom engleskom jeziku i njihova značenja
