VESTI

Ko je Rio Tinto i kako je stigao u Srbiju

Rio Tinto se u Srbiji pojavio početkom 2000-ih, u periodu kada su zakoni otvorili tržište stranih ulaganja i omogućili međunarodnim kompanijama da konkurišu za istražne dozvole. Kompanija je u Jadar došla potpuno regularno – kroz sistem državnih istražnih dozvola. One ne daju vlasništvo nad zemljom, ali daju pravo istraživanja nalazišta u precizno definisanim zonama.<br /> <br /> Upravo u okviru jedne takve dozvole, dolazi do neočekivanog pronalazka u srcu Podrinja, kada je Rio Tinto pronašao jadarit. <br /> <br /> Priča o jadaritu počinje 2004. godine, kada je geolog dr Ján Johanović, radeći za kompaniju Rio Sava Exploration – ćerku firmu Rio Tinta – na području doline Jadra otkrio nepoznat beli mineral tokom rutinskih istraživanja. Uzorci koje su pronašli nisu ličili ni na jedan mineral poznat u mineralogiji, zbog čega su poslati na analizu u inostranstvo. Tek 2006. godine potvrđeno je da je reč o potpuno novoj mineralnoj vrsti. Ime „jadarit“ dobio je po reci Jadar i području u kojem je pronađen.<br /> <br /> Pošto je kompanija otkrila novu mineralnu pojavu, stekla je i pravo prvenstva za dalje faze istraživanja i izrade studija. Ovaj događaj privukao je globalnu pažnju jer je jadarit sadržao element koji je u tom trenutku već počeo da dobija strateški značaj – litijum.<br /> <br /> <br /> VELIKA CENA I KOMPLIKOVANO DOBIJANJE LITIJUMA IZ JADARITA<br /> <br /> Jadarit je mineral jedinstvenog sastava – kombinuje litijum, bor, natrijum, kiseonik i vodonik. To ga čini vrednim, ali istovremeno i komplikovanim za preradu. Za razliku od konvencionalnih litijumskih ruda (kao što su spodumen ili petaliti), jadarit ne postoji nigde drugde u svetu, pa ne postoji industrijski proveren proces njegove prerade. Rio Tinto je godinama razvijao sopstvenu tehnologiju za izdvajanje litijuma iz jadarita, što je jedan od razloga velikih troškova projekta.<br /> <br /> Proces bi, prema dostupnim dokumentima, uključivao drobljenje rude, hemijsku obradu (najverovatnije kiselinama), više faza filtriranja i termičke procese. Sve to zahteva i ogromne količine čiste vode – procene su da bi postrojenje trošilo više stotina litara vode u sekundi.<br /> <br /> <br /> Zašto je litijum teško izvući iz jadarita<br /> <br /> Izdvajanje litijuma iz jadarita daleko je komplikovanije nego iz mnogih drugih izvora. Postoji više razloga:<br /> <br /> Jedinstven sastav minerala – industrija nema prethodno iskustvo, pa je razvoj procesa skup i rizičan.<br /> <br /> Visoka energetska potrošnja – potrebne su visoke temperature i intenzivna prerada.<br /> <br /> Velike količine vode – čitav proces troši ogromne količine vode, što nosi rizik za lokalne vodotokove i bunare.<br /> <br /> Problemi sa nusproizvodima – prerada stvara mulj i potencijalno opasne ostatke koji bi zahtevali skladištenje u velikim industrijskim deponijama.<br /> <br /> Zbog ovih faktora, projekat Jadar spada među najzahtevnije rudarske poduhvate u Evropi.<br /> <br /> Ekološki izazovi: voda, jalovišta i promena pejzaža<br /> <br /> Najveći strah javnosti odnosi se na korišćenje vode. Procene pokazuju da bi kompletnom postrojenju bile potrebne ogromne količine, što bi moglo da utiče na reku Jadar, podzemne vode i poljoprivredne površine.<br /> <br /> Drugi problem je jalovište – planirano je da bude jedno od najvećih u regionu, sa kapacitetom od više desetina miliona kubika otpada. To bi trajno promenilo pejzaž i potencijalno nosilo rizike od zagađenja, zavisno od kvaliteta izgradnje i održavanja.<br /> <br /> Pored toga, otvaranje rudnika zahtevalo bi uklanjanje kuća, imanja i premeštanje stanovništva, što predstavlja dodatno opterećenje za ceo kraj.<br /> <br /> <br /> Litijum iz slane vode – lakši i čistiji put<br /> <br /> Za razliku od jadarita, širom sveta postoje nalazišta litijuma koja omogućavaju znatno lakšu eksploataciju. Najpoznatiji primer su slana jezera u Boliviji, Čileu i Argentini (tzv. “litijumski trougao”). Na tim lokacijama litijum se dobija isparavanjem slane vode, što je jednostavnije, jeftinije i manje opasno od duboke rudarske eksploatacije jadarita.<br /> <br /> Postoje i klasične rude litijuma u Australiji (poput spodumena) koje se prerađuju poznatim metodama, uz stabilne i već razvijene industrijske procese.<br /> <br /> U poređenju sa tim izvorima, Jadar je tehnološki i ekonomski najzahtevniji projekat za litijum u svetu.<br /> <br /> Koliki rudnik bi bio potreban u dolini Jadra?<br /> <br /> Planovi su predviđali: podzemni rudnik sa kilometrima tunela, ogromno preradno postrojenje veličine industrijske zone, jalovište površine nekoliko stotina hektara, kolektorski sistem za vodu, odvodne kanale i infrastrukturu, saobraćajnice, skladišta i prateće objekte.<br /> <br /> Projekat bi zauzeo više od 2.000 hektara, uključujući obradivo zemljište, šume i pojedina sela. Za eksploataciju bi bilo potrebno kupiti zemlju od više stotina vlasnika, pri čemu je do sada kupljeno samo deo.<br /> <br /> KAKVI SU PLANOVI PREDVIĐENI ZA RUDNIK JADARITA?<br /> <br /> <br /> Planovi projekta predviđali su otvaranje velikog podzemnog rudnika sa razgranatom mrežom podzemnih tunela, kao i izgradnju masivnog preradnog postrojenja koje bi zauzimalo površinu čitave industrijske zone. Uz to bi moralo da se izgradi i veliko jalovište, površine od nekoliko stotina hektara, predviđeno za odlaganje rudarskog otpada. Ceo kompleks zahtevao bi i složen kolektorski sistem za dovod i odvod vode, kanalizacionu i tehničku infrastrukturu, kao i prateće saobraćajnice, servisne objekte i skladišne prostore.<br /> <br /> Zbog obima celog zahvata, projekat bi zauzeo više od 2.000 hektara, uključujući obradive površine, šume i delove nekoliko sela. Za otvaranje rudnika bilo bi neophodno otkupiti zemljište od više stotina vlasnika, pri čemu je do sada kupljen samo deo potrebnih parcela.<br /> <br /> <br /> <br /> Da li se iz jadarita isplati vaditi nešto drugo?<br /> <br /> Jadarit sadrži i bor, natrijum i druge elemente, ali je njihovo izdvajanje ekonomski manje opravdano. Bor se već jeftinije dobija iz borskih nalazišta u Turskoj, natrijum je komercijalno beznačajan, a ostale komponente retke su u premalim količinama.<br /> <br /> Čak i kada bi se vadili samo borati uz minimalnu preradu, proces bi i dalje zahtevao hemijsku obradu, mnogo vode i uklanjanje velike količine materijala. To znači da bi ekološki uticaj bio samo delimično manji, dok bi ekonomska isplativost bila vrlo upitna.<br /> <br /> Ukratko — projekat bez litijuma ekonomski ne postoji.<br /> <br /> <br /> <br /> Do danas je Rio Tinto u projekt Jadar uložio više stotina miliona dolara, ali najveći deo tog novca nije otišao na otkup zemljišta – već na geološka istraživanja, laboratorijske testove, studije procesa izdvajanja litijuma, tehničke projekte i konsultantske usluge.<br /> <br /> Otkup privatnih poseda obavljao se naknadno, i to u etapama. Procene ukazuju da je kupljeno tek deo potrebnog zemljišta, a iznosi koji su do sada dokumentovani kreću se u okvirima od nekoliko miliona evra – znatno manje od ukupnih dogovorenih investicija.<br /> <br /> <br /> ZAKLJUČAK: dug put, mnogo pitanja i još bez konačne odluke<br /> <br /> Priča o jadaritu postala je jedno od najvažnijih pitanja savremene Srbije. Od naučnog otkrića do potencijalne industrijske revolucije, od šanse za razvoj do straha od ekološke katastrofe – sve je spojeno u jedan projekat bez presedana.<br /> <br /> Jadarit je fascinantan mineral, ali izuzetno težak i skup za preradu.<br /> <br /> Tehnologija za njegovo iskorišćavanje jedinstvena je i skupa, a ekološki izazovi ogromni.<br /> <br /> Voda, jalovišta i promena pejzaža nose objektivne rizike koje je teško ignorisati.<br /> <br /> Postoje mnogo jednostavniji izvori litijuma u svetu, bez potrebe za tolikim industrijskim zahvatima.<br /> <br /> Rio Tinto je uložio veliki novac, ali je projekat i dalje daleko od realizacije, dok otkup zemljišta napreduje sporo i uz otpor dela lokalnog stanovništva.<br /> <br /> Jadarit je nesumnjivo jedan od najznačajnijih minerala otkrivenih u Srbiji, ali istovremeno i jedan od najkompleksnijih. Kao i svaki veliki rudarski projekat, Jadar nosi i potencijal i rizik – ali zbog svoje jedinstvene prirode, možda više izazova nego koristi. Budućnost ovog projekta zavisiće od kombinacije naučnih, ekonomskih, političkih i društvenih odluka koje Srbija tek treba da donese.<br /> <br /> <br /> <br /> O KOMPANIJI RIO TINTO<br /> <br /> <br /> Rio Tinto je jedna od najvećih svetskih rudarskih korporacija, osnovana još 1873. godine, i danas posluje kao anglo-australijski gigant čiji se uticaj oseća na šest kontinenata. Kompanija zapošljava više od pedeset hiljada ljudi i ostvaruje godišnje prihode koji u proseku prelaze 40 milijardi dolara, dok u pojedinim godinama dostižu i šezdeset. Njene akcije kotiraju se na najvećim svetskim berzama, što joj obezbeđuje snažnu finansijsku stabilnost i kapacitet da samostalno finansira projekte vredne više milijardi dolara tokom dužeg vremenskog perioda.<br /> <br /> Tokom svog postojanja Rio Tinto je izrastao u sinonim za tehnološki naprednu industriju rudarstva. Kompanija među prvima uvodi automatizovane rudnike, samoupravljive kamione i visoko optimizovane procese ekstrakcije minerala. U poslovnom svetu često se navodi kao primer organizacije koja ulaže velike resurse u bezbednost zaposlenih i efikasnost proizvodnje. <br /> <br /> Međutim, istovremeno je reč o firmi čiji ugled u javnosti nosi duboke pukotine i ozbiljne kontroverze, što Rio Tinto čini jednom od najkritikovanijih rudarskih kompanija savremenog doba.<br /> <br /> Najpoznatiji primer narušenog ugleda svakako je slučaj iz Australije 2020. godine, kada je kompanija, prilikom širenja rudnika gvožđa, uništila dve pećine u klisuri Juukan Gorge, arheološki lokalitet star više od 46.000 godina i jedno od najznačajnijih mesta aboridžinske kulturne baštine. Ovaj događaj izazvao je globalnu osudu, vladine istrage i smenu najvišeg rukovodstva kompanije. Slične kontroverze pratile su Rio Tinto i u drugim delovima sveta. U Papui Novoj Gvineji decenijama se vodi spor oko posledica rudnika Panguna, koji je ostavio teške ekološke i socijalne posledice. U Mongoliji je projekat Oyu Tolgoi više puta kritikovan zbog uticaja na lokalne zajednice i troškova koji su opteretili državni budžet. U Kanadi, SAD i delovima Afrike česti su protesti zbog narušavanja prirodnih područja, kao i pritužbe na uslove rada i odnose prema zaposlenima.<br /> <br /> Iako Rio Tinto u većini zemalja posluje u okvirima zakona i često naglašava svoju posvećenost održivom razvoju, realnost na terenu pokazuje da je ovakva korporacija pre svega vođena interesom resursa i profita, pa su ekološki i društveni konflikti česta pojava u svim sredinama u kojima započinje istraživanja ili otvara rudnike. To je stvorilo ambivalentnu sliku o kompaniji: dok je u poslovnim krugovima smatraju snažnom, stabilnom i tehnološki naprednom firmom, u javnosti je često doživljavaju kao organizaciju kojoj se ne može bezrezervno verovati, naročito kada je reč o zaštiti životne sredine i odnosu prema lokalnoj zajednici.<br /> <br /> Rio Tinto je stoga postao globalni simbol velikih mogućnosti, ali i velikih rizika. Gde god se pojavi, donosi investicije, radna mesta i obećanje razvoja, ali istovremeno izaziva i strah od ekoloških posledica, kulturnih gubitaka i društvenih podela. Upravo ta dvojnost čini da svaka rasprava o ovoj kompaniji izaziva podjednako snažne argumente i za i protiv, ostavljajući odluku državama i građanima da procene da li su potencijalne koristi vredne mogućih posledica.